Po­stav­ka sa oko 150 pro­bra­nih sni­ma­ka iz ci­klu­sa „Lov­ćen na sta­rim fo­to­gra­fi­ja­ma i raz­gled­ni­ca­ma” autor­ke Rad­mi­le Adžić, isto­ri­čar­ke umjet­no­sti i struč­ne sa­rad­ni­ce za kul­tur­no-isto­rij­sko na­slje­đe Na­ci­o­nal­nih par­ko­va Cr­ne Go­re, pred­sta­vlje­na je u pro­sto­ru Do­ma omla­di­ne u tvr­đa­vi Tro­ji­ca pred broj­nim lju­bi­te­lji­ma i po­što­va­o­ci­ma am­bi­jen­tal­ne, gra­di­telj­ske i et­no­graf­ske ba­šti­ne. Div­ni pro­stor na fi­noj raz­me­đi pu­te­va i vje­tro­va, ko­ji je tru­dom ži­te­lja Tro­ji­ce pre­tvo­ren u pro­stor ko­ji po­sta­je bit­na tač­ka kul­tu­re ne sa­mo Ko­to­ra, po ri­je­či­ma re­di­te­lja Vla­di­mi­ra Pe­ro­vi­ća, ko­ji je iz­lo­žbu otvo­rio, pra­vo je mje­sto za pred­sta­vlja­nje ove zbir­ke fo­to­gra­fi­ja. Pri­mje­tiv­ši da ove sli­ke bu­de na­va­lu sna­žnih emo­ci­ja, na­gla­sio je da je „Lov­ćen pri­su­tan fi­zič­ki, pri­su­tan kao men­tal­na sli­ka, kao mo­ral­ni re­per, kao sim­bol”. Kroz na­ziv mje­sta Do­bro­gled, ko­je se na­la­zi na Gra­ho­vu, Pe­ro­vić je sli­ko­vi­to pri­ka­zao ži­vot te­ža­ka u su­vom, lju­tom kr­šu vez vo­de, ko­ji dok ra­di u vr­ta­či ili ulja­ni­ku, po­vre­me­no pri­dig­ne po­gled i vi­di „vr­šak ču­de­sne pla­ni­ne”, „kao da iz­vi­ru­je ona, pla­ni­na, a ne taj te­žak”, kao „ve­li­ki bri­žni otac ko­ji je uvi­jek tu, da obo­dri i po­mog­ne”. Opi­su­ju­ći, ma­gič­nu lje­po­tu i pri­vlač­ni šarm Lov­će­na, Pe­ro­vić is­ti­če da je on bio i ostao ne­ka vr­sta sve­ti­li­šta bez re­li­gi­o­znih pri­mje­sa, a „sve­tost mu ni­je pri­dao sa­mo Nje­goš, ne­go se mno­go ge­ne­ra­ci­ja ra­ni­je to ime uz­go­va­ra­lo na po­se­ban na­čin”.
– Oči­to je da su po­tre­bu za do­bro­gle­dom ima­li ne sa­mo obič­ni lju­di, ne­go i na­uč­ni­ci, pu­to­pi­sci, tr­gov­ci, di­plo­ma­te, tu­ri­sti... A kad je, sa nji­ma i u ove kra­je­ve do­spio izum zna­vi fo­to­gra­fi­ja, bi­lo je ja­sno da će ta na­pra­va ov­dje ima­ti šta da ra­di...Sa Lov­će­nom se de­ša­va ne­što što se de­ša­va na fil­mu ili u po­zo­ri­štu. Zna­te ono: je­dan glu­mac u ka­dru ili na sce­ni ne mo­že uvi­jek bi­ti u pr­vom pla­nu. I za­tek­ne se ne­gdje u da­le­koj po­za­di­ni. Pa otu­da, ne­kom svo­jom vje­šti­nom, ne­kim mi­kro-zna­ko­vi­ma, ne­kom ma­gi­jom, ne­kom ener­gi­jom ko­ju isi­ja­va, pri­vu­če ve­ću pa­žnju ne­go onaj ko­ga vi­di­mo u krup­nom pla­nu, ili na pro­sce­ni­ju­mu. Lov­ćen je to či­nio, i či­ni, i iz­bli­za i iz­da­le­ka, re­kao je is­tak­nu­ti re­di­telj. On je za­hva­lio autor­ki, ko­ja je „svo­jom struč­no­šću, svo­jom si­ste­ma­tič­no­šću, svo­jom akri­bi­jom, svo­jom is­traj­no­šću i svo­jom stra­šću”, pro­na­šla, pro­u­či­la, ka­te­go­ri­zo­va­la, sre­di­la, ob­ja­sni­la i da­ro­va­la nas – bu­ke­tom do­bro­gle­da...ko­ji, po­red ve­li­ke sa­znaj­ne, ima­ju i ve­li­ku emo­tiv­nu vri­jed­nost”.
Ovaj „vi­zu­el­ni vre­me­plov dav­no za­bo­ra­vlje­nog vre­me­na tog pro­sto­ra”, po ri­je­či­ma autor­ke, ima za cilj da „skre­ne pa­žnju i na krat­ko do­ča­ra i oži­vi at­mos­fe­ru lov­ćen­skog am­bi­jen­ta sa kra­ja 19. i pr­ve po­lo­vi­ne 20. vi­je­ka”. Ona je pro­u­ča­va­la pu­to­pi­snu li­te­ra­tu­ru o Lov­će­nu na raz­me­đi vje­ko­va, is­tra­ži­va­la jav­ne i pri­vat­ne ko­lek­ci­je fo­to­gra­fi­ja i raz­gled­ni­ca i sa­bra­la zna­ča­jan ma­te­ri­jal, ko­ji je bio in­spi­ra­ci­ja za pr­vu iz­lo­žbu, otvo­re­nu pro­šle go­di­ne na Ce­ti­nju. Mi­le­va Pe­ja­ko­vić Vu­jo­še­vić, di­rek­tor­ka Po­mor­skog mu­ze­ja, ko­ji je su­or­ga­ni­za­tor iz­lo­žbe, is­ta­kla je dio isto­ri­je ko­ji se od­no­si na cr­kvu Sv. Troj­stva, na či­jim je osta­ci­ma po­dig­nu­ta austro­u­gar­ska tvr­đa­va, pje­sni­ki­nja Du­brav­ka Jo­va­no­vić oki­ti­la je iz­lo­žbu bu­ke­tom sti­ho­va, mje­šta­nin Goj­ko Ku­stu­dić, obra­tio se u ime do­ma­ći­na.
Iva­na Star­če­vić, gi­ta­ra i Ma­ri­ja Sin­đić, fla­u­ta, oba­su­le su pri­sut­ne pit­kim me­lo­di­ja­ma, a vo­ka­list­ki­nja Dra­ga­na Bo­kan is­pu­ni­la pro­stor pre­li­je­pim al­tom.M.D.PO­PO­VIĆ


Pa­no­ra­me i vi­zu­re u objek­ti­vi­ma maj­sto­ra

Iz­lo­žba ob­u­hva­ta raz­gled­ni­ce sa pa­no­ram­skim vi­zu­ra­ma Ce­ti­nja, sa Lov­će­nom u po­za­di­ni, pre­di­o­ne i ar­hi­tek­ton­ske vri­jed­no­sti Iva­no­vih ko­ri­ta i Nje­gu­ša, sa mo­ti­vi­ma iz sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta se­lja­ka i, raz­gled­ni­ce iz Ko­to­ra, Tiv­ta i Bu­dve, na ko­ji­ma do­mi­ni­ra di­vlja lje­po­ta lov­ćen­skih pa­di­na, ko­je su objek­ti­vom ove­ko­vje­či­li broj­ni fo­to­gra­fi, kao što su Franc La­fo­rest, N.S. Bje­la­di­no­vić, Ele­o­no­ra Pre­le­snik iz Ko­to­ra, An­ton Rajn­vajn, Ni­ko­la Kne­že­vić, Ri­sto Bi­lja­no­vić sa Ce­ti­nja, Ma­đar dr Be­la Ma­ća­šov­ski, Čeh dr Vra­ti­slav Čer­ni, en­gle­ski pu­to­pi­sac Te­o­dor Nor­gejt, Edu­ard Fej­cin­ger iz Austri­je, knez Di­mi­tri­je Go­li­cin Mu­ra­vlin iz San Pe­ter­bur­ga i Mi­ha­il Pe­tro­vič Va­ra­va iz Mo­skve i mno­gi dru­gi, kao i prin­ce­za Kse­ni­ja Pe­tro­vić, ko­ja je za­bi­lje­ži­la de­ta­lje iz ži­vo­ta knja­žev­ske po­ro­di­ce.